Cera me je iznenadila jena lepa kartolina, ka je na svet prišla 1988. leta. Poslo mi ju je moj pretel i urednik mojeg prveh libreti Valter Černjul, urednik onaput joko popularne Labinske komune, ke već dugo nažalos ni.
Na nje so dvi vertikali groda - kampanil i gradska ura. I na te so čestitke dvo vela Labinjona, ki saki na svom fozu imajo joko radi svoj stori Labin.
Prvi je pokojni akademski slikar Renato Percan, jedon od najvećeh hrvoskih, a ne samo labinjonskeh slikari. Rojen je na Trgete, žive je va Meduline, a zakopon je na cimitre va Nedešćine, ili koko se je do 1955. zvola Sveta Nedelja. Bi je veli pitor, ma još veći šlovek, ka mi je sa kontenat za moj libret Kartolini z Labinšćini na svojo fozo nacrta više motivi Labina i drugeh mesta na naše Labinšćine.
Drugi veli Labinjon, šlovek i poeta, naš Vinejon Daniel Načinovič, ka mi je napiso lepo pjesmo Labinske kartolini za sejni libret.
Ja kada mi je ta danas ritka kartolina prišla va ruki spametini son se zajno storega groda va teh leta. Spameti son se koko je puno sveta docekivalo na Crće sako novo leto, ali i maškari, ma i rukometašice, popularne Labudice, kada so postale prvoligašice. Spemeti son se i prve picerije ku je bi opra Duško Nikolić, ka je pred malo don umra, pred ocijima mi je puno mlodeh va kafićah Krožera, Re bar i Sipe bar, a i mlodi ki so se družili va noveh barah na obnovljene Ulice svete Katarine.
Bo pokle tega je va stori grod prišla neka naša domoća korona, pa je se pomalo šlo va novi Labin spoda store Alvone, ili se bar za vajka zaparlo.
Nanke maškari ne pridivajo više gore, a tu se ne ceka ni Novo leto. A mene je sejno vajka trdo lep i ku me ni va njin por don neki vrah mi fali!
Nema komentara:
Objavi komentar