srijeda, 27. rujna 2017.

POGLED S LABINSKOG KAMPANILA

Do kuda se vidi labinski zvonik do tuda je Labinšćina, kaže mi jedan moj prijatelj. I neka mu bude. Prije neki sam dan fotoaparatom sa Skitače dohvatio stari Labin sa zvonikom, što je dio te priče. Bilo iz kog kuta stari mi je Labin divan, lijep skladan grad čija je najviša točka 320 metara, dovoljno da se njegovi obrisi vide iz daleka. Pribrojite li tome još stasit zvonik visok 33 metra dodatan razlog za zadovoljstvo.
Zvonik je podignut 1623. godine na mjestu nekadašnje crkve svetog Justa, od kojeg ostadoše samo rubni kameni zidovi s uskim prozorom. Njegova rijetkost je što kojih pedesetak metara udaljen od župne crkve Rođenja Blažene Djevice Marije, što nije baš uobičajeno na ovim prostorima. O tome razmišljam dok se uskim i strmim drvenim stepenicama uspinjem na vrh zvonika, koje se dobro održavaju, popnem na najvišu točku Labina. Za koji sam čas na samom vrhu u društvu dva velika zvona, koja se često čuju tokom dana.
I što da vam kažem. Predivan pogled na sve četiri strane našeg zavičaja! I dok mi zastaje dah, jer ne znam na koju stranu da se okrenem i počnem škljocati, pozivam i vas da uživate u prekrasnoj panorami. Možda vas na to privuku i ove brzopotezne fotke!




















   

Nema komentara:

Objavi komentar